Crkva Sv. Ivana - Muka Isusova

Svi tekstovi objavljeni na ovoj stranici autorsko su djelo glavnog urednika ili suradnika internetskih stranica Bijakova.com, te samim tim i vlasništvo vlasnika internetskih stranica Bijakova.com. Svako kopiranje ili prepisivanje tekstova, te objavljivanje istih bilo gdje bez PISMENOG ODOBRENJA urednika internetskih stranica Bijakova.com, smatrat će se krađom intelektualnog vlasništva koja podliježe kaznenom zakonu. UREDNIK

"Muka Isukrstova" prastara je vjerska narodna pjesma koja se već nekoliko stoljeća kanta u Župi. Prenošena je usmenom predajom, a u pisanom je obliku zabilježena u nekoliko, gotovo identičnih inačica. Kanta se na Veliki petak za vrijeme hodnje za križem od Crkve Sv. Ivana u Župi - do Crkve Sv. Mihovila u Rašćanima, i natrag. Kantaju je samo muškarci, vjernici iz Župe, koji se za tu priliku poredaju u kolonu po dvojica, i to odmah iza osobe koja nosi križ. Obično se formira do deset parova, koji redom kantaju po jedan stih, počevši od čela prema kraju kolone. Zadnji par kanta uvijek isti stih "POSLUŠAJTE BRAĆO MILA, GORKE MUKE GOSPODINA", kako bi time saopćio prvome paru kantadura da je na njima red započeti novi stih. Iz Crkve Sv. Ivana obavezno se izlazi kantajući stih (br. 80) : "NETOM GOSPA RIČ IZUSTI, IZ DVORA SE NAROD PUSTI." bez obzira dali se kantajući u crkvi do tog stiha pjevajući stiglo. Obično se tijekom hodnje iskanta cijela "Muka", a nerijetko se i ponavljaju završni stihovi kada se sve ispjeva prije povratka u Crkvu Sv. Ivana. Tu po ulasku u Crkvu svaki par kantadura otpjeva zadnji stih: "SINE BOŽJI, BUDI HVALJEN, PO SVE VIKE, VIKOV AMEN." Ovdje je prikazana prva pisana inačica "Muke", koja se kao ovakva više ne pjeva, već se u Župi Biokovskoj kanta inačica koju je ovdašnji puk vremenom prilagodio svom izričaju.

MUKA ISUSOVA

PLAČ BLAŽENE DIVICE MARIJE

Tiskano u Beču 1851.

"Poslušajte braćo mila, gorke muke Gospodina"

001. Muka gorka Gospodina,

Isukrsta Božjeg Sina,

002. Po Ivanu Vanđelisti,

Koji Gospi plač navisti.

003. Plačnim glasom sve vas molju,

Slište Majke, sad nevolju.

004. Kojano vas na plač zove,

Jer u gorkim mukam plove.

005. Zove duše Bogu mile,

Da zajedno s njom procvile.

006. Vi pošteni Redovnici,

Isusovi naslidnici;

007. Slatke pisme ostavite,

Plačne glase sad počmite.

008. Sada Crkve porušite,

Ter za Meštrom svi tužite.

009. I puk na plač probudite,

Za Isusom procvilite.

010. Molim oce drage moje,

Skupte k sebi sinke svoje.

011. Ter plačite Božjeg Sina,

Isukrsta Gospodina.

012. Koji za nas muku prima,

I na Križu umrit ima.

013. I vas molju mile majke,

Ke imate svoje stanke;

014. Keste žalost jur imale,

Kad ste sinke pokopale:

015. Vaše kćerce porušite,

Ter ji plakat naučite.

016. I neviste, i divojke,

Plačne pisme sad pivajte.

017. Svi ostali pravovirni,

Poslušajte srcem smirni.

018. Marijinu gorku tužbu,

Ter plačite s njom u družbu.

019. Sve stvorenje sad ju združi,

Tresući se s njom u tuži.

020. Ondi Gospa sve predaše,

Ter cvileći pogledaše;

021. Od kuda će čuti glase,

Od Isusa ki nas spase.

022. A tot Ivan cvileć teče,

Kako mrtva Gospa kleče.

023. Kad Ivana zgleda plačna,

Obrani je rana mačna.

024. Kad joj plačno progovori,

Srce joj se sve otvori.

025. Ujtiše je teške boli,

I tu pade nice doli.

026. Držati se već nemože,

Žalosno se prinemože.

027. Tad priteče Mandalina,

Prima Gospu na kolina.

028. Gospi sestre pritekoše,

Nad njom kose raspletoše.

029. Plač činjaju s Mandalinom,

Za Isusom Gospodinom.

030. Kad se Gospi svist povrati,

Poče Ivu zaklinjati;

031. Ivo dragi nutju utaži,

Ter mi tužnoj Majci kaži:

032. Di je Isus moja dika?

To je Ivo zla prilika,

033. Da ti tako k meni tečeš,

Oću da mi sada rečeš.

034. Tada Ivan pade nice,

Sakriv skutom suzno lice.

035. Vele grozno uzdišaše,

Tere Gospi govoraše:

036. Crno ruvo uzmi na se,

Jer ti nosim tužne glase.

037. Juda izda Meštra svoga,

Zlim židovim, Sinka tvoga.

038. Od poglavic iska pomoć,

Da Isusa izda obnoć.

039. Jerbo u dne nesmijaše,

Od mnoštva se on bojaše.

040. Oni vojsku pripraviše,

Ter je s Judom odpraviše.

041. Na molitvi Isus staše,

Kad se vojska približaše.

042. Vas se krvlju on znojaše,

Jer put umrit ne tijaše.

043. Anđeo s neba k njemu dođe,

Pokripiv ga opet pođe.

044. Pokle Isus bi pokripljen,

S voljom Oca jur sjedinjen.

045. Etot Juda s vojskom dođe,

Suprot vojsci Isus pođe.

046. Kad im reče; Kog ištete?

Udariše svi na pete.

047. Pokaza im svoju kripost,

Al na njima biše slipost.

048. Cjelovom ga Juda izda,

U židovske ruke prida.

049. Kad se Juda s njim pozdravi,

Podbiše ga kako lavi.

050. Podbiše ga oružnici,

Pobigoše učenici.

051. Tu bi Gospe puka kami,

Di ga biju palicami.

052. I kamenjem kruto dosti,

A oružjem brez milosti.

053. Kad mu zgleda Gospe lice,

Uzdrhta se od tužice.

054. Modrice mu ispričane,

I sve s krvlju izmišane.

055. Vas izranjen tute osta,

I pogrđen vele, dosta.

056. Izmučiše Gospe tako,

Vežuć ruke naopako.

057. Od zemlje ga podigoše,

Ter ga strašno povedoše.

058. S njime k Ani dotekoše,

Zločincem ga svi rekoše.

059. Brzo hodi da ga vidiš,

Ako vidit Sinka želiš.

060. Štot od njega Majko tvore,

Doklen ti ga ne umore.

061. Kad to Ivan Majci reče,

Kako mrtva Gospa kleče.

062. Strašna groza na nju dođe,

Britki mač joj srce prođe.

063. Ter ostanu kako kami,

Polivši se sva suzami.

064. Potamni joj tužno lice,

Od tolike tad tužice.

065. I zavapi;- Sad iđemo,

Da ga živa zatečemo.

066. Poče hodit jadna mati,

Gorke suze prolivati.

067. Srce strile probadaju,

Kaplje krvi kad viđaju.

068. Kud je vođen ke kapaju,

I po putu svuda staju.

069. Kad dođoše prid dvor k Ani,

Ali bihu tu dvorani.

070. Pristupiti tu nesmiše,

Jer u dvoru Isus biše.

071. Izdaleka tu slušaju,

Di židovi vapijaju.

072. Jedan dignu tad desnicu,

Dad Isusu zaušnicu.

073. Kad to začu tužna Mati,

Poče suze prolivati:

074. Ajme Sinko željo moja,

Jadna ti je Majka tvoja.

075. Ajme Sinko ti li primi,

Ti zaušak među njimi.

076. Nemilo te Sinko tvore,

Dokle mi te ne umore.

077. Ajme Juda himbeniče,

Prizločesti učeniče.

078. Til prodade Meštra svoga,

Zlim židovim Sinka moga?

079. Što ti skrivi moj Sin mili,

Ter ti tako men ucvili?

080. Netom Gospa rič izusti,

Iz dvora se narod pusti.

081. Prije nego u dvor dođe,

Hitro Isus svezan prođe.

082. I zavapi; Ajme Sine,

Što mimo me mučen mine.

083. Što toliko hitro bižiš,

Ali me se Majke stidiš?

084. Obazri se zlato moje,

Marija te Majka zove.

085. Koje srce kako kami,

Plakalo bi tad suzami.

086. Kad pođoše s njim bižeći,

Pade Majka tu cvileći.

087. Odanut mu nedadoše,

Dok prid Kajfu dotekoše.

088. Vas puk poče nanj vapiti,

Tere krivo svidočiti.

089. Da iznosi zakon novi,

Po svih zemlja Cesarovi.

090. Ter puk mami naglim činom,

Čineći se Božjim Sinom.

091. Još ter bihu primaknuli,

Vapijući, mi smo čuli:

092. Mogu Crkvu razoriti,

I u tri dni sagraditi.

093. Vas puk na njeg vapijaše,

Ali Isus mučen staše.

094. Usta Kaif ter mu priti,

Ti Sin Božji oćeš biti?

095. Nanj se Isus ne ispriči,

Neg mu reče ove riči:

096. Dobro jesi reka i sam

Da Sin Božji pravi jesam.

097. Od sad ćeš me ti vidjeti,

U oblaku prihoditi;

098. Na nebesa uzhodeći,

S desne Ocu ja sideći.

099. Kada Kaif to razumi,

Zlo zamisli i naumi.

100. Razdre skute svoje ljuto,

I zavapi glasom kruto:

101. Neištite svidožbe nove,

Ne čuste li psosti ove?

102. Kad židovi razumiše,

Svi iz glasa zavapiše:

103. Na smrt njega da vodimo,

Da već vrime ne gubimo.

104. Pilatu ga, svi rekoše,

Tere s njime potekoše.

105. Na obraz mu svi pljuvahu,

Prid Pilatom govorahu.

106. Sudi da ga umorimo,

Jer ga kriva nahodimo.

107. Jer puk mami naglim činom,

Čineći se Božjim Sinom.

108. Ali Pilat to znadiše,

Da pravedan Isus biše.

109. Nenavidnost poznavaše,

Suditi ga nehtijaše.

110. Tad u gradu Irud staše,

S Pilatom se zlo gledaše.

111. Posla njega tad Pilato,

Da ga Irud sudi zato.

112. Vodeći ga tako ružno,

Za njim Majka cvileć tužno.

113. Vapijhaše željno tada:

Dragi Sinko kud greš sada?

114. Kad dođoše prid Iruda,

Poče Irud iskat čuda.

115. Eto vino, eto voda,

Čini čuda kod naroda.

116. Ja ne ištem sada ino,

Neg od vode čini vino.

117. Kakos i pri učinio,

I narode začudio.

118. Mnoge riči govoraše,

Ali Isus mukom staše.

119. Tad se Irud rugat poče,

Da je manit, jošte reče.

120. I pogrdi Božjeg Sina,

Isukrsta Gospodina.

121. Bilu svitu na njeg stavi,

K Pilatu ga pak odpravi.

122. Mir s Pilatom učinivši,

K njem Isusa povrativši.

123. Od tolen ga povedoše,

I k Pilatu potekoše.

124. Kad dođoše s njim na vrata,

Uniđoše prid Pilata.

125. Prid Pilatom vapijahu,

Protiv njega govorahu;

126. Sudi da ga umorimo,

Jer ga kriva nahodimo.

127. O Pilate sad ga sudi,

Ter nas više ti ne trudi.

128. Pilat poče tad misliti,

Kako će ji umiriti.

129. Jeda bi se ukrotili,

I na smrt ga ne prosili.

130. A za puku ugoditi,

Čini njega bičem biti.

131. Tu ga biše mnogo ljuto,

Privezavši k stupu kruto,

132. Krv ga svega oblivaše,

I po zemlji tecijaše.

133. Šest iljada biča biše,

I šest stotin još ter više.

134. I šezdeset i šest biše,

Što židovi udariše.

135. Tad prid dvorom Majka staše,

Ter žalosno uzdisaše.

136. Ajme Sinko dušo moja,

Jadna ti je Majka tvoja.

137. Nedadu mi k Tebi prići,

Sad mi oće život dići.

138. Čujem Sinko di te biju,

Bičevima srid prsiju.

139. Ali tužna tvoja Mati,

Nemože ti pomoć dati.

140. Kad ču Isus Majku plakat,

I sam željno poče jadat.

141. Od stupa ga odvezaše,

Po svem dvoru potezaše.

142. U skerlet ga oblačahu,

I oči mu zatvarahu.

143. Po obrazu udaraju,

Rugajuć se govoraju:

144. Prorokuj nam ko te udri,

Ako s Isus ti primudri.

145. Niki tada potekoše,

Trnju krunu opletoše.

146. Kad trnovu krunu sviše,

Na glavu mu postaviše.

147. Nabiše ju sa svi strana,

Da mu dođe do možđana.

148. Koje srce da ne plače,

Smišljajući oštre drače.

149. Sina Božjeg okruniše,

Trnja glavu napuniše.

150. Vas mu obraz krvav biše,

Ne može se reći više.

151. Pokaza ga Pilat puku,

Uhitiv ga sam za ruku;

152. Da ga vide okrunjena,

Po svem tilu izranjena.

153. Jeda bi se ukrotili,

Ter ga na smrt ne prosili.

154. Oni većma vapijahu,